Poznati filozof, akademik i književnik Vladeta Jerotić u svojoj bogatoj karijeri isticao je da zdravlje ne počinje samo u telu, već i u duši. U tom kontekstu je tvrdio da su psihosomatske bolesti izvor svih oboljenja – od gripa do raka. Neretko je govorio o dubokoj vezi između tela i uma, a njegovi stavovi o psihosomatskim bolestima i danas bude pažnju. Smatrao je da gotovo sve bolesti imaju psihosomatsku osnovu, naglašavajući koliko je važna ravnoteža između duhovnog, mentalnog i fizičkog zdravlja.
„Od gripa do raka – sve bolesti su psihosomatske,“ isticao je Jerotić, pokušavajući da ljudima skrene pažnju na to da telo pored reakcija na spoljne faktore, veoma reaguje i na unutrašnje konflikte i emocije.
ŠTA SU PSIHOSOMATSKE BOLESTI?
Psihosomatske bolesti, prema Jerotiću, nastaju kada psihološki stres, potisnute emocije ili unutrašnji konflikti naruše balans organizma, što se na kraju manifestuje kao fizička bolest. Ove bolesti su u većini slučajeva posledica potiskivanja osećanja poput straha, tuge ili besa, koje osoba nije svesno obradila. Proslavljeni akademik je verovao da se telo i um nalaze u stalnoj interakciji, i da se problemi u jednoj sferi neizbežno manifestuju u drugoj.
On je naglašavao važnost duhovnog aspekta u borbi protiv bolesti, tvrdeći da mnoge fizičke bolesti ne mogu biti u potpunosti izlečene samo medicinskim tretmanima.
„Ukoliko ne pristupimo isceljenju celovite osobe – njene duše i uma, osim tela – teško ćemo postići trajno izlečenje“, isticao je Jerotić.
Psihosomatske bolesti su sve češća tema u današnjem društvu, a prema rečima stručnjaka poput Jerotića, jedan od ključnih uzroka ovih bolesti je upravo stres. Savremeno doba je preplavljeno stresom, a ako ga ne prepoznamo i ne naučimo da ga kontrolišemo, može postati okidač za mnoge ozbiljne zdravstvene probleme.
Uticaj dugotrajnog stresa na zdravlje
Jerotić ističe poseban uticaj dugotrajnog stresa koji proizilazi iz brzog tempa života, a često nemamo priliku da ga adekvatno preradimo. Nagomilani stres može dovesti do bolesti kao što su hipertenzija, bolesti srca..
Emocije koje negativno utiču na imunološki sistem
Emocije poput teskobe, osećaja bespomoćnosti ili stalnog nezadovoljstva mogu imati značajan uticaj na imunološki sistem. Jerotić upozorava da ova emotivna stanja mogu oslabiti imunitet organizma, čineći ga podložnijim raznim infekcijama, od najjednostavnijih poput gripa, pa sve do najtežih bolesti.
– Imunološki sistem se zvanično zove u celom svetu psiho-neuro-endokrino-imunološki. Psiho – prvo psiha! Pa onda nervni sistem, centralni, periferni, vegetativni. Pa endokrine žlezde čuvene, koje su vrlo komplikovane i jako zanimljive… Baš veza sa psihom endokrinih žlezda. Gotovo uvek je bolest štitnjače na psihičkoj osnovi“, istakao je on.
Pročitajte još
Mentalno zdravlje: Kako da zaista vodimo računa o sebi i šta to zapravo znači
OPROST I MOLITVA KAO LEK
Takođe je često govorio o važnosti oprosta, kako drugima, tako i sebi, kao jednoj od ključnih strategija za postizanje unutrašnjeg mira i zdravlja.Vera i duhovnost su za ovog mudrog čoveka oduvek bile osnovni alati u procesu samoisceljenja. Molitva i meditacija su najbitnije u lečenju uma, ali i tela. Jerotić je isticao da se mnogi ljudi usmeravaju na lečenje tela, zanemarujući dušu i um, što može biti pogubno za trajno zdravlje.
„Bez vere, nade i ljubavi, telo neće pronaći put do ozdravljenja,“ govorio je.
Ovo duhovno razumevanje bolesti nije značilo da se Vladeta protivio klasičnoj medicini. Naprotiv! Ovaj filosof je često isticao da medicinski tretmani mogu biti efikasniji ako se primenjuju u kombinaciji sa emocionalnim i duhovnim razvojem.
Jerotić je kroz svoje mnogobrojne radove i predavanja ostavio dubok trag u razumevanju povezanosti između tela, uma i duše. Njegova filozofija da su „sve bolesti psihosomatske,“ od onih lakših do najtežih, poziva da preispitamo način na koji živimo, suočavamo se sa stresom i emotivnim izazovima.
Milena Videnović je iskusni novinar sa preko dve decenije rada u velikim medijskim kućama. Njena karijera počela je 2004. godine, fokusirajući se na poznate ličnosti. Radila je kao novinar u nedeljniku “Skandal”, dnevnom listu “Gazeta” i “Kuriru”, gde je bila do 2014.godine. Nakon toga, postala je zamenik urednika nedeljnika “Star”, a zatim urednik zabave na portalima “Srpski telegraf” i na portalu “Republika.rs” gde je vodila svoju autorsku emisiju “Razotkrivanje”. Uskoro pokreće i novu emisiju na televiziji “Adria” takođe sa svojim autorskim pečatom. PR menadžerka je u rukometnom klubu “Partizan”.
Na portalu “Svet za nas”, Milena nas uvodi u svet poznatih sa kojima će otvoreno razgovarati o zdravlju, problemima kroz koje su prolazili ili prolaze, kao i o lepoti, ishrani, deci i njihovom stilu života. Pored toga vodiće i intervjue sa stručnjacima iz različitih oblasti roditeljstva, fokusirajući se pre svega na teme zdravlja i lepote.
Podeli:
