Učenici dve renomirane škole, Jovine i Karlovačke gimnazije, dobrovoljno su odlučili da odaju počast nastradalima usled rušenja nastrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Pojedini nastavnici su ih podržali, a aplauz su dobili od brojnih građana, aktivista i nevladinih organizacija. Sa druge strane, dobili su i osude od strane Vlasti, napade od strane organizovanih kapuljaša, dok su neki sve to protumačili kao nedopustivu zloupotrebu dece.
Ipak, postoji nešto zajedničko za sve nas, bez obzira na kojoj strani se nalazimo u ovim tužnim danima – ta misleća deca su nas sve iznenadila. Zašto? Zato što nismo navikli da se oni išta pitaju, i to je ono što zaista sve nas treba da zabrine.
Podsetimo, radi se o deci koja su već zakoračila ili će uskoro zakoračiti u svet odraslih. To su učenici koji imaju 16, 17 ili 18 godina. To su deca kojima je predsednik dao džeparac da ga se jednog dana sete kad dobiju pravo glasa na izborima. Izgleda da ih ipak nisu kupili.
Podršku su dobili i od bivših učenika ovih škola, danas veoma uspešnih studenata i već ostvarenih stručnjaka koje vlast, barem na rečima, želi da zadrži u ovoj zemlji.
Foto: Vesna Verić BlizanacŠta smo naučili na času?
Možemo misliti šta god hoćemo, ali vredelo bi se zapitati čije su to naše misli. Ko nas je to i čime ucenio i naterao nas da ćutimo, da se sklanjamo u svoje mikrosvetove, da klimamo glavom i dozvolimo sebi da mislimo i radimo onako kako neko drugi zapoveda?
Vukašin Đinović, izuzetan učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, četvorostruki vicešampion republičkog takmičenja iz fizike, nosilac srebrne medalje na Internacionalnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi, šampion Srpske fizičke olimpijade, dobitnik bronze na Balkanskoj naučnoj olimpijadi, govorio je na skupu braneći čast i dostojanstvo svoje gimnazije. Između ostalog se zapitao: „Kako smo od reči ‘Pucajte, ja i sad držim čas,’ došli do prisiljavanja nastavnika na izvinjenja koja nisu njihova?“
„Kako neko ima pravo da govori u ime drugih?“ je pitanje koje svako od nas treba sebi da postavi, a posebno oni koji rade u prosveti. Jer, kako kaže ovaj mladi genijalac koji može birati u kojoj zemlji će nastaviti svoje školovanje i karijeru, „Profesori moraju imati jak i snažan glas jer oni oblikuju buduće generacije.“
Podsetimo, direktor Jovine gimnazije uputio je javno saopštenje u kojem se ograđuje od svojih đaka, optužuje svoje nastavnike uz duboko izvinjenje Vladi Republike Srbije i Pokrajini Vojvodine. Saopštenje je potpisano i od strane Školskog odbora, bez saglasnosti svih svojih članova, među kojima su i predstavnici učenika, odnosno Učeničkog parlamenta.
Čije su naše škole?
Čije su škole kada u ime svih koji u nastavnom procesu učestvuju, odlučuje, govori i piše jedan čovek, u ovom slučaju direktor, i to uz instrukcije koje dobija protivzakonito od strane Ministarstva, Vlade, gradonačelnika ili neretko političke stranke?
Baš putem takvih instrukcija naše škole žive i dišu godinama. I baš tako je došlo do urušavanja obrazovnog sistema. Neko samo dojavi „moraju ovi udžbenici,“ „zaposli ovu učiteljicu,“ „odvedite decu na ovaj skup ili događaj,“ „ovo ubaci u udžbenike,“ „ovo smeš, a ovo ne smeš…“ A onda direktor klimne glavom i počne da zlostavlja svoje zaposlene ne bi li ispunio ono što se od njega traži.
Oni koji treba da uče decu da misle svojom glavom pretvorili su se u nešto bez kičme i obraza što samo klima glavom, sleže ramenima i ispunjava zahteve svojih nadređenih. Čast izuzecima koji su na sreću svih nas još uvek i uprkos svemu ostali u prosveti. Tek kad se tome stane na put možemo podizati škole iz pepela.
Tek kad obrnemo piramidu tako da na vrhu budu deca i njihovi interesi, a na dnu oni koji treba da obezbede sve da škola živi i radi u interesu dece, tek tada možemo ove institucije nazvati ŠKOLOM.
Foto: Sanja Ignjatović EkerA zamisli tu školu u kojoj svako misli svojom glavom
Samo na trenutak zamislite kako bi izgledala škola u kojoj bi svako mislio svojom glavom. Kakva bi to škola bila u kojoj nastavnik bira koji udžbenik će da koristi pa se potom sve izdavačke kuće utrkuju da naprave najbolji baš kakav nastavnik želi. A direktor klimne glavom ponosan na izbore svojih nastavnika pa još traži od Ministarstva da takve udžbenike obezbedi deci. Pa se na isti način bira najbolji direktor, u redovima najboljih, pa svi zajedno osmisle način da škole budu bezbedne, pa nadalje škola počne da zahteva od Ministarstva najbolje uslove za rad i obrazovanje dece. Samo zamislite kakva bi to škola bila u kojoj se barem ponekad za nešto pitaju i deca. Kako bi tada izgledali nastavni planovi, kako bi naše škole izgledale, kakve bi sve aktivnosti postojale. Za početak, samo na trenutak zamislite kako bi škole izgledale da smo svi na istoj strani, na strani naše dece.
Pustimo decu da drže čas!
Svojim činjenjem ili nečinjenjem, ćutanjem, klimanjem glavom, ucenjeni, zastrašeni ili nadasve apatični, pokazali smo da ne znamo i ne umemo da im stvorimo svet po njihovoj meri. Krajnje je vreme da ih pustimo da misle svojom glavom, kad smo već mi zaboravili čemu nam mozak služi. Nisu oni ni na jednoj strani, nisu obojeni ni u jednu boju, ni žutu, ni zelenu, crvenu, ni plavu. Nisu ni vlast ni opozicija. Nije im niko rekao šta da rade jer i da smo im rekli, pametni su pa nas ne bi mnogo ni slušali. Konačno su se probudili, trgli iz našeg beznađa, izašli i glasno podigli svoj glas. Imaju pravo na to, jer ovaj svet ostaje njima.
Danas je ispred prestižne novosadske gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” održan pravi javni čas građanskog vaspitanja. Na nama je da pognute glave ćutimo i slušamo – jer, ako nam je i malo pameti ostalo, dozvolićemo da od danas baš ta deca, poput Vukašina, drže čas! Nadam se da je sve ovo jedan veliki vetar u leđa i svim poštenim i nepotkupljivim nastavnicima.
Nastavnici, nadam se da ste jasno čuli šta deca imaju da vam kažu – možete i smete da se suprotstavite, možete i morate da mislite svojom glavom. Ne dozvolite da vas plaše i ucenjuju, imate blago na svojoj strani. I uvek imajte na umu zbog koga ste tu. Ko je zaista taj odgore, ko je na vrhu piramide? Imajte na umu da baš vi školujete buduće građane, ministre, lekare, naučnike, nove učitelje, nastavnike ali i graditelje nekih novih nastrešnica.
Učite ih da korupcija ubija, učite ih to svojim primerom.
Učite ih i dozvolite im da misle svojom glavom. I to im pokažite svojim primerom.
Podstaknite ih i pustite ih da sami kreiraju ovaj svet – biće to lepši svet od ovog kojeg smo im mi stvorili.
Učite ih da budu dobri ljudi, mnogo bolji od nas.
View this post on Instagram
Jasmina je autorka, koordinatorka i urednica Roditeljskog portala Svet za Nas. Završila je srednju medicinsku školu za babicu, osnovne i master studije psihologije, edukovala se u brojnim psihoterapijskim školama i modalitetima. Profesionalno je usmerena na pružanje psihološke podrške sadašnjim i budućim roditeljima. Završila je školu naučnog novinarstva, kreira sadržaj i piše u domenu psiholoških i medicinskih nauka.
Podeli:
