Sada kada je sve drugačije, kad su se škole potpuno ili delimično zaustavile, naši nastavnici baš sada drže najvažniji čas. U danima tišine, njihov se glas konačno čuje, barem malo više u odnosu na ranije. Konačno smo se setili koliko su nam naši nastavnici važni.
Zato otvaramo prostor da ih čujemo. U cpecijalnoj rubrici – najvažniji čas, naši učitelji, nastavnici i profesori podeliće svoja zapažanja o stanju u obrazovnom sistemu, svoje stavove i misli o tome u kom pravcu treba menjati naše škole.
U nastavku piše Žarko Mrkić, nastavnik srpskog jezika i književnosti OŠ “Vuk Karadžić” u Šapcu.
Deca treba da uče kroz igru, muziku i aktivnosti u prirodi
Škola treba da promoviše vrednosti kao što su tolerancija, odgovornost, kreativnost i empatija. Kroz obrazovanje, deca treba da nauče kako da budu humana, da poštuju druge ljude i okolinu, i da razvijaju ljubav prema učenju. Škola bi trebalo da podstiče duh zajedništva, samostalnost u razmišljanju i sposobnost preuzimanja odgovornosti za svoje postupke.
Škola kojom bi se mogli ponositi bila bi mesto gde se deca osećaju slobodno i podstaknuto da uče kroz kreativnost, igru, muziku i aktivnosti u prirodi. To je škola koja neguje toleranciju, uzajamno razumevanje i odgovornost prema zajednici. U takvoj školi bi bilo manje birokratskog opterećenja za nastavnike, a više prostora za inovacije u nastavnom procesu, što bi omogućilo da se obrazovanje prilagodi potrebama svakog deteta.
Gradivo zatrpano informacijama, takmičenje umesto saradnje i zajedništva
Jedan od najvećih problema obrazovanja u Srbiji danas je to što je školsko gradivo zatrpano nepotrebnim informacijama i često odvraća decu od suštinskog razumevanja i razvijanja kritičkog mišljenja. Sistem je takmičarskog karaktera, gde se više vrednuju „uspesi“ i ocene, što stvara nezdravu konkurenciju, umesto saradnje i poštovanja.
Dodatno, loš materijalni položaj nastavnika značajno utiče na njihov radni entuzijazam i često dovodi do toga da nastavnici trpe pritisak od strane roditelja, koji ponekad ne pokazuju dovoljno uvažavanja i razumevanja za rad prosvetnih radnika.
Kako vratiti dostojanstvo nastavnicima?
Prvi korak je poboljšanje materijalnog statusa nastavnika, kako bi se obezbedio dostojanstven život i radni uslovi. Pored toga, neophodno je izgraditi međusobno poverenje i saradnju sa roditeljima, kroz zajedničke ciljeve i dijalog. Nastavnici moraju dobiti veću autonomiju u radu, dok se društvo mora jasno suprotstaviti svim oblicima nasilja u školama. Ulaganjem u stalnu profesionalnu obuku nastavnika i promociju njihovog rada, takođe bi se vratio ugled ovoj plemenitoj profesiji.
Nastavnici i roditelji na zajedničkom zadatku
Roditeljima bih poručio da je ključno da zajedno radimo na stvaranju boljeg obrazovnog sistema, jer samo uz saradnju možemo oblikovati okruženje u kojem će naša deca izrasti u odgovorne, svesne i samouverene ljude. Važno je da decu usmeravamo ka prirodi, razvijanju kreativnosti i vrednostima koje ih uče kako da žive u harmoniji sa drugima.
Ukoliko obrazovanje učinimo inspirativnim i podsticajnim, pomoći ćemo im da izrastu u srećne i ispunjene ljude.
Žarko Mrkić je nastavnik srpskog jezika i književnosti u OŠ “Vuk Karadžić” u Šapcu. Učestvovao je u brojnim projektima i aktivnostima koje su imale za cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja.
Svojim učenicima uspešno prenosi ne samo ljubav prema srpskom jeziku i književnosti, već ih i motiviše da se posvete učenju na dubljem nivou, što je rezultiralo njihovim uspesima na raznim takmičenjima.
Bio je više puta član žirija na Opštinskom takmičenju recitatora. Pored svoje nastavničke karijere, Mrkić je takođe bio koautor u izradi praktikuma “Metodika razvoja govora”, koji je postao važan izvor znanja i inspiracije za druge nastavnike.
Podeli:
