Zavisnost od interneta kod dece – Dušan Vuković dečiji psiholog savetuje

U eri pametnih telefona, video igrica, TikToka i stalnog „scrollovanja“, jedno pitanje sve češće muči roditelje: Koliko je interneta previše za dete? U okviru snimanja dečije emisije „Ja sad znam, a ti?“ u produkciji Radio-televizije Vojvodine, čija je važan deo bila i dečija redakcija roditeljskog portala Svet za Nas, na ovu temu govorio je dečiji razvojni i klinički psiholog Dušan Vuković.

Njegove poruke bile su jasne i korisne – ne da nas zaplaše, već da nas podstaknu da pametno i sa razumevanjem postavimo digitalne granice i naučimo decu da budu prisutna, radoznala i kreativna i van ekrana.

**Koliko vremena dnevno je zdravo za igrice?**

Prema preporukama psihologa Vukovića, tokom radne nedelje idealno bi bilo da deca ne provode više od 2×50 minuta dnevno uz igrice ili na internetu, uz obaveznu pauzu od najmanje 20 minuta između blokova. Vikendom se može malo opustiti, ali i tada je važno zadržati ritam i pauze, bez gomilanja sadržaja u jednom „maratonu“.

Zašto su pauze važne?
„Zato da se mozak ohladi“, slikovito objašnjava psiholog. Naš mozak, posebno kod dece i mladih, nije stvoren da neprekidno procesuira jake audio-vizuelne senzacije koje dolaze iz igara, društvenih mreža i sadržaja sa ekrana.

Zašto je dete iscrpljeno posle igranja igrica?

Roditelji se često začude kada vide koliko su im deca umorna nakon „sedenja“ za ekranom. A istina je – njihov mozak radi „punom parom“. Vuković objašnjava da su jake grafike, zvukovi i virtuelni svetovi prejaki stimulansi za dečiji nervni sistem, koji se i dalje razvija.

„Nakon dva-tri sata igranja, vi se osećate kao da ste fizički radili – a sve vreme ste sedeli“, kaže Vuković i dodaje primer kada mu je pozlilo nakon svega 20 minuta igranja igrice sa VR naočarima. „Naša čula nisu dizajnirana da u takvoj meri primaju informacije samo kroz oči i uši, dok telo ne učestvuje. To stvara disbalans.“

Da li ćemo nešto propustiti ako nismo online?

Strah da propuštamo nešto ako nismo stalno na mreži pogađa i odrasle i decu. I sam psiholog priznaje da ponekad, dok gleda film, drži telefon u ruci – iz navike. To je, kako kaže, jasan znak da smo postali zavisni od sadržaja, a ne samo od uređaja.

Kako da prepoznate zavisnost od interneta kod dece?

Zavisnost se, prema rečima psihologa, najpre vidi u ponašanju i emocijama:

deca su neraspoložena, razdražljiva, povučenija
ne žele da se druže, više ih ne raduju izlasci i igre s prijateljima
ne uživaju više u stvarima koje su ih ranije činile srećnim
primećuju se promene i na fizičkom planu – loše držanje, umor, glavobolje

To su prvi signali za kibernetsku zavisnost, koja može uključivati:

zavisnost od informacija (stalno „guglanje“ bez svrhe)
zavisnost od igrica (kada ni jedna druga aktivnost ne donosi zadovoljstvo)
zavisnost od društvenih mreža (potreba da stalno budete online)

Mali eksperiment: 24h bez telefona

U okviru emisije, psiholog je predložio deci jedan eksperiment: pokušajte da provedete 24h – ili ako možete, 48h – bez pametnih uređaja. Reakcije dece bile su zabavne, ali i duboko istinite.

Neko je rekao: „Možda bih gledao stari TV… ali bi me to smorilo za 20 minuta, pa bih izašao napolje.“ A upravo u tome je poenta! Kada se isključimo iz digitalnog sveta, počinjemo da se prirodno uključujemo u stvarni – pun ideja, igre, druženja i zabave.

Digitalna zabava nas može učiniti manje kreativnim

Vuković ističe da preterano korišćenje ekrana smanjuje kreativnost i inovativnost, jer mozak ne mora da stvaraveć samo prihvata gotove sadržaje. Zato i savetuje: svakog dana čitajte 20 stranica knjige – to je jednostavna, ali moćna vežba za razvoj pažnje i koncentracije.

„Ako naučiš da se fokusiraš, biće ti lakše da u školi naučiš ono što treba, a da ostatak dana imaš slobodno za igru i prijatelje“, kaže psiholog.

**Nije out ići na pecanje, igrati društvene igre i čitati knjige**

Jedna od najlepših poruka koju deca mogu poneti iz ove emisije jeste – nije demode družiti se uživo! Igranje društvenih igara, šetnje bez telefona, sport, crtanje, pravljenje nečega rukama – sve su to aktivnosti koje nisu izgubile vrednost, samo su možda potisnute.

Ako primetite da neko iz vašeg okruženja provodi previše vremena uz telefon, a vi ga volite i želite mu dobro – ne oklevajte da to kažete. Ponekad je upravo ta rečenica dovoljna da nekom promeni dan.

Ključ je u balansu

Na kraju, internet sam po sebi nije loš. Ako ga koristimo kao alat – da nešto naučimo, da stvaramo, da razvijamo veštine – onda može biti koristan. Ali kada vreme provedeno online postane besciljno „blejanje“, tada je vreme da stanemo.

Vreme provedeno uz mreže, igrice i ekrane mora imati granice.

Jer, kako je lepo rekao psiholog Vuković:

„Sve što radimo – mora biti u balansu. Samo tada to ima smisla.

„Ja sad znam, a ti?“ emisija o bezbednosti dece, jedina u Srbijiveć sedmu godinu za redom, emisija se bavi prevencijom bezbednosti dece, edukuje ih kako da se ponašaju i nose se sa problemima u svakodnevnom životu, ali i ko su osobe kojima se treba obratiti za pomoć i podršku. Emisija na lagan i zabavan način, interaktivnim pristupom edukuje decu, tinejdžere, ali je odlična i za roditelje

Novi serijal o bezbednosti dece na internetu u okviru dečije emisije „Ja sad znam, a ti?“ emituje se svake nedelje od 9 časova na Prvom programu RTV-a. Ukoliko ste propustili neku od epizoda „Ja sad znam, a ti?“ možete uvek da ih pogledate na odloženom gledanju

Fotografije nam je ustupila Radio-televizija Vojvodine, autor fotografija Srđan Doroški, sa snimanja nove sezone emisije „Ja sad znam, a ti?“

Jelena Anušić

U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima