Društvene mreže su postale neizostavan deo života mladih, ali s njihovim rastućim uticajem dolaze i mnogi izazovi, posebno kada je u pitanju zaštita privatnosti i zloupotreba fotografija. Dečija redakcija portala Svet za Nas imala je priliku da učestvuje u snimanju dečije emisije „Ja sad znam, a ti?“ u produkciji Radio-televizije Vojvodine, posvećene bezbednosti na internetu. Jedna od ključnih tema koja je obrađena bila je zloupotreba fotografija na društvenim mrežama. Urazgovoru sa stručnjakom, Nenadom Bogunovićem, višim inspektorom u Službi za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova deca su naučila kako da prepoznaju opasnosti i kako da se zaštite.
Privatnost na internetu je važna
Snimanje i deljenje fotografija postalo je svakodnevica na mrežama, ali šta se dešava kada slike, koje smo poslali prijatelju, završe u rukama nepoznatih osoba? Da li je to zloupotreba fotografija? Prema rečima inspektora Nenada Bogunovića, tajno fotografisanje je ozbiljno narušavanje privatnosti, a zloupotreba tuđe fotografije na internetu može imati ozbiljne posledice.
Kažnjivo je neovlašćeno fotografisanje druga
Tajno fotografisanje druga ili drugarice Bogunović je deco objasnio: „Ne, to ne sme da se radi. To se zove neovlašćeno objavljivanje tuđe fotografije, podataka ili snimka. Ukoliko to neko uradi, za to može biti kažnjen. Ako je lice maloletno, onda odgovaraju njegovi roditelji. Takođe, može da bude kažnjen i onaj ko je podelio tu fotografiju dalje. Znači bilo ko, ko je došao u dodir sa fotografijom, snimkom koju ste dali drugu ili drugarici, posebno ako i dalje neovlašćeno deli na mrežama ili čet grupama, može da odgovara“.
RTV- Srðan DoroškiKo ima pravo da deli moje fotografije?
Svi smo se barem jednom našli u situaciji da smo poslali sliku prijatelju ili prijateljici, pa se pitali da li oni mogu da je postave na društvene mreže. „Ukoliko drugarica nema tvoj pristanak ne sme da deli. Ako joj ti odobriš, „slobodno objavi“ i to je stvar spora, ali ukoliko to uradi bez tvog znanja, bez tvoje izričite saglasnosti to je onda zabrinjavajuće i nedozvoljeno,“ ističe Bogunović.
Deljenje fotografija na društvenim mrežama, može se zaustaviti
„Da, može se zaustaviti. Ukoliko utvrdimo da se dešavalo nešto, tj. da se delilo nešto nelegalno, bez pristanka, naročito kada su u pitanju deca, maloletna lica. Ono što mi možemo da uradimo jeste da sa vlasnikom društvenih mreža, ukažemo da se neki sadržaj deli nelegalno i da se on ukloni što pre. U tome nam pomažete i vi, deca i odrasli, jer i vi možete prijaviti toj društvenoj mreži u svakom trenutku da je nešto nelegalno što se deli dalje. Po tom pitanju oni su veoma obazrivi kada je u pitanju bezbednost dece“, kaže inspektor.
Da li se fotografije mogu trajno ukloniti?
Iako se mnoge slike mogu ukloniti sa interneta, važno je napomenuti da one ostaju pohranjene na serverima, ali postaju nedostupne korisnicima, što znači da nema pristupa tim podacima osim ako nisu ponovo podeljeni.
Veštačka inteligencija i zloupotreba fotografija
Veštačka inteligencija (AI) ima neverovatne mogućnosti, ali i potencijal za zloupotrebu. „Konkretno vaša fotografija može da se montira na fotografiju neke druge osobe, odraslog lica, dečaka na devojčicu i obrnuto. Nažalost to je ogroman problem i to je nešto što moramo da provučemo i kroz naše zakonodavstvo kako bi bilo kažnjivo u punom obimu“ ističe inspektor.
Što se tiče snimaka Bogunović objašnjava: „Ono što se više odnosi na roditelje jesu snimci gde neko može da se predstavi kao javna ličnost i da ubeđuje vaše roditelje da investiraju u neke stvari kako bi dodatno zaradili, međutim to su samo prevaranti kojima je cilj da uzmu podatke vaših roditelja, na kraju i novac“.
Da li može da se prepozna koju fotografiju, snimak je napravila veštačka inteligencija?
„Može, još uvek nije to toliko usavršeno da ne može da se primeti. U početku AI je pravila grešku da imamo manjka, li višak prstiju na ruci. Na video snimcima često govor nije sinhronizovan sa ustima, ili se krive usta ne prirodno prilikom govora“, dodaje.
RTV- Srðan DoroškiKako da znamo da se neko lažno predstavio?
U svetu društvenih mreža, gde anonimnost omogućava ljudima da se predstavljaju na različite načine, važno je znati kako da prepoznamo lažno predstavljanje. Na internetu, nepoznate osobe mogu lako manipulisati informacijama i izgledom, pa je od suštinskog značaja da budemo oprezni. Nenad Bogunović, viši inspektor u Službi za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala u MUP-u, podelio je sa decom nekoliko korisnih saveta kako da prepoznaju sumnjive profile i zaštitite se od potencijalnih opasnosti.
„Postoji više načina, metoda:
- Ukoliko koristi lažne fotografije, tj. ako fotografije nisu kompatibilne sa onim što stoji na profilu to je svakako dobar indikator,
- Takođe ukoliko nije iz Srbije lako se mogu videti nelogičnosti u komunikaciji i nepoznavanju jezika, greške u gramatici. Svakako je savet da ne stupate u komunikaciju sa tako sumnjivim profilima i koji vam nisu poznati.
Ukoliko se desi da ste stupili u komunikaciju, lako možete da prepoznate da li je neko vaših godina ili nije. Deco, čim primetite da vam je nešto sumnjivo istog trenutka obustavite komunikaciju, jer je to najbolji način da zaštitite sebe“, ističe Bogunović.
Saveti za sigurnost dece na internetu
Zaštita privatnosti počinje od vas deco.
Evo nekoliko osnovnih saveta kako da se zaštitite na društvenim mrežama:
- Zaključajte naloge – Prijatelje dodajte samo one koje zaista poznajete. Bogunović kaže da „nema potrebe deco da imate 1500 prijatelja, od koga svega znate dvadesetak. Budite prijatelji samo sa onima koje zaista poznajete“.
- Ograničite informacije koje delite – Nikada ne objavljujte lične podatke, adrese ili informacije o kretanju, kao i fotografije koje ne želite da podelite. „Pokušajte da to bude što ograničavajuće moguće i da bi ste vi to podelili zaista sa najbližima“, dodaje Nenad.
- Budite oprezni sa nepoznatim profilima – Ako neko koristi lažne fotografije ili ponaša se sumnjivo, obustavite komunikaciju i prijavite ga.
RTV- Srðan DoroškiKako decu da zaštitimo od digitalnog nasilja?
Kada se suočite sa problemima na internetu, najvažnija osoba kojoj treba da se obratite su vaši roditelji. „Pre svega roditeljima. MUP je uvek stava da su roditelji ti koji će deci nabolje pomoći. Svakako tu su i nastavnici, osoblje u školi… ali kada se desi da ste žrtva digitalnog nasilja i kada imate probleme sa drugarima u digitalnom svetu, naš savet je da se prvo obratite roditeljima”, savetuje Bogunović. Ukoliko ni roditelji ne mogu da reše problem, uvek se možete obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje se bavi svakodnevno zaštitom dece na internetu.
„Armagedon” – Borba protiv eksploatacije dece na internetu
MUP je prepoznao ozbiljnost problema zloupotrebe fotografija i snimaka na internetu, te su od 2010. godine sproveli operaciju „Armagedon“, u kojoj su podnete brojne krivične prijave protiv osoba koje su iskorišćavale maloletne osobe na internetu. „Ova operacija je ključna u zaštiti dece i borbi protiv digitalnog nasilja”, dodaje Bogunović.
Od početka sprovođenja akcije do danas:
- podneto je ukupno 582 krivičnih prijava
- protiv ukupno 515 lica
- zbog izvršenja 780 krivičnih dela protiv polne slobode na netu maloletnih lica kao i krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina
Edukacija o bezbednosti:„Ja sad znam, a ti?“ je jedina emisija u Srbiji koja se bavi bezbednošću dece. Emituje se svake nedelje od 9 časova na Prvom programu RTV-a. Možete uvek da ih pogledate na odloženom gledanju .
Zajedno, putem obrazovanja i podizanja svesti, možemo stvoriti sigurniji digitalni svet za decu i mlade!
Fotografije nam je ustupila Radio-televizija Vojvodine, autor fotografija Srđan Doroški,
sa snimanja nove sezone emisije „Ja sad znam, a ti?“
U svetu komunikacija, novinarstva, više od dve decenije Jelena Anušić je posvećena kreiranju različitih sadržaja. Na portalu Svet Za Nas, priča priče o odrastanju i inspiriše.
Kao aktivna mama kroz najrazličitije avanture sa decom, aktivan odmor daje roditeljskim izazovima drugačiju perspektivu, koju i prenosi čitaocima
Podeli:
