Psiholozi savetuju: Kako deci objasniti kompleksna društvena pitanja, proteste i štrajk?

“Politička socijalizacija se primarno dešava u okviru porodice, a deca usvajaju vrednosti svojih roditelja kroz proces vaspitanja“

U aktuelnoj situaciji studentskih protesta i štrajka u školama, roditelji pokušavaju da objasne deci šta se to događa u društvu i zbog čega. Kako pričati sa decom o politici, kada počinje politička socijalizacija i kako da ispravimo neka pogrešna uverenja ako su ih dobili u svom okruženju?

Psiholozi savetuju da roditelji treba prvo da saznaju od dece šta su već čula i šta ih zanima da saznaju. 

Predrag Đorđević,  psiholog i psihoterapeut kaže za Svet za nas da deci treba objasniti  onda kada pitaju, u cilju osnovnog razumevanja nekog pojma ili dešavanja u društvu. 

“Nisam siguran da deca u nižim razredima osnovnih škola mogu da razumeju politiku i uticaj na školstvo jer je to kompleksno društveno pitanje”, navodi Đorđević. 

Ipak, psiholozi ukazuju da deca često imaju neke svoje teorije o dešavanjima u društvu. 

Isto smatra Sara Dojčinović, psihološkinja u Mreži psihosocijalnih inovacija (PIN – Psychosocial Innovation Network). 

Bilo da je to na osnovu nečega što je sa njima podelio njihov drug ili drugarica, što su čuli tokom usputnog razgovora svojih roditelja ili na radiju tokom vožnje do vrtića ili škole, ili nakon kratkog komentara komšinice s kojom je roditelj proćaskao u prolazu, deca mnogo toga već znaju, kaže ona. 

Ne treba deci objašnjavati iz perspektive odraslih već iz dečjeg pogleda na svet

Trenutna situacija u društvu utiče na decu i potrebno im je dati smernice.

“Ukoliko već niste razgovarali sa svojim detetom o trenutnom stanju koje utiče i na njihov život, trebalo bi da počnete od toga da jednostavno – saslušate. Čak i ukoliko ste već razgovarali sa svojim detetom, nije na odmet da ponovo pitate – šta misliš, šta znaš, kako se osećaš povodom toga. Na taj način, možemo da ispravimo pogrešna uverenja koja možda imaju, umirimo strahove ukoliko se jave i objasnimo im ono što im nije jasno“, navodi Sara Dojčinović.

Dakle, deci prvo treba dati prostor, kako dodaje, da iskažu šta je ono što im nije dovoljno jasno. Naravno te razgovore je potrebno da namerno inicira odrasla osoba, ali oni ne treba da se svedu isključivo na tumačenje stvarnosti iz perspektive odraslih, već na razumevanje dečijeg pogleda na svet, ukazuje ona.

“Nakon što roditelji budu razumeli šta dete zna ili misli, objasniti im ono što je u tom trenutku adekvatno i prikladno, ali držati se činjenica i samo onoga što i roditelji sa sigurnošću znaju. Ukoliko je potrebno, mogu se povući paralele sa onime što je detetu već poznato, oslikati to kroz emocije koje ono razume i s kojima se i samo do tada susrelo. Uveriti dete da je bezbedno i umiriti strahove koje ima“, ukazuje Dojčinović.  

Prema njenoj napomeni, deca treba da razumeju da promena s kojom se susreću  u svakodnevnom životu i izmene rutine na koju su navikli nisu opasne, a da su promene sastavni deo života. 

Predrag Đorđević smatra da ako se radi o deci predškolskog uzrasta i nižih razreda osnovnih škola dovoljno je da im se nešto osnovno razjasni.

Podeliti sa decom svoja uverenja i vrednosti

Roditelji treba da znaju, kako ukazuje Dojčinović, da je u redu da podele sa detetom svoja uverenja i vrednosti. 

“Politička socijalizacija se primarno dešava u okviru porodice, a deca usvajaju vrednosti svojih roditelja kroz proces vaspitanja. Ovaj proces je prirodan i važan deo odrastanja, ali ipak, treba voditi računa da se deci pre toga objasni razlika između mišljenja i činjenice, kao i toga da mišljenja mogu biti mnogobrojna i najraznovrsnija i da je to u redu. Naposletku – ne postoji idealan scenario, a svaki roditelj zna svoje dete najbolje“, kaže ona. 

Psiholozi ukazuju da će nekoj deci biti potrebno više razgovora, dok nekome neće i roditelji ne treba  da insistiraju na objašnjavanju već treba dati do znanja detetu da ste kao roditelj uvek spremni da razgovarate o svemu. 

Ulogu predsednika, na primer, zavisno od uzrasta, detetu roditelji mogu objasniti kroz povlačenje paralele iz sporta – predsednik ima sličnu ulogu kao “kapiten tima” odnosno predstavlja svoju zemlju na sličan način kao što kapitan predstavlja svoj tim, navodi Dojčinović. 

Psiholozi ukazuju da ne treba insistirati na preteranom pojašnjavanju ako dete nije zainteresovano. Najbolji odgovor jeste da je idealan uzrast kada ove stvari treba objasniti detetu onda kada dete samo ima potrebu da razume, navodi Dojčinović. 

Koliko se posvećuje pažnja kritičkom razmišljanju u školama?

Psiholozi sa kojima smo razgovarali saglasni su da nije lako proceniti koliko se danas u školama posvećuje pažnja kritičkom mišljenju. 

Predrag Đorđević  kaže da je to svakako zadatak učitelja i nastavnika.

“Da li će oni učiti i podsticati decu da kritički razmišljaju pitanje je, verovatno neki da, neki ne, nadam se da je školski kurikulum kao jedan od ciljeva kroz aktivnosti uvrstio i razvoj kritičkog mišljenja“, ističe Đorđević.

Kritičko mišljenje obuhvata osnovne veštine analize i razumevanja informacija, donošenja zaključaka induktivnim i deduktivnim rezonovanjem, veštine prosuđivanja ili evaluacije, kao i donošenja odluka ili rešavanja problema, ističe Dojčinović. 

“Teško je proceniti koliko se kritičko mišljenje uči u trenutnom obrazovnom sistemu, zbog toga što nemamo pouzdane procene o stepenu usvajanja veština kritičkog razmišljanja na različitim nivoima školovanja. Istraživanja i analize pokazuju da je kritičko mišljenje, po proceni nastavnika, dece i stručnjaka, slabo zastupljeno u školama“, navodi ona. 

Usvajanje veština i rešavanje problema

Prema njenoj napomeni, jedan od mogućih pokazatelja na osnovu kojih možemo zaključivati o stepenu učenja kritičkom mišljenju u školama jesu i rezultati PISA testiranja, koje se primarno zasniva na proceni veština donošenja zaključaka i rešavanja problema u domenu matematike, čitanja i nauke.

„U okviru svih ovih domena, petnaestogodišnjaci iz Srbije postižu značajno niže rezultate od svojih vršnjaka iz OECD zemalja. Iako postoji pogrešna tendencija razumevanja ovih rezultata kao indikatora, na primer “pameti” ili “inteligencije”, naročito u medijima, zapravo se primarno radi o stepenu usvajanja veština rešavanja problema, ili, ukoliko se radi o domenu kreativnog razmišljanja, dolaženja do novih ideja i unapređenja i evaluacije već postojećih“, kaže Dojčinović.

Ako se oslonimo isključivo na te rezultate, prema njenom mišljenju, može se zaključiti da deca u Srbiji ne usvajaju kritičko mišljenje u dovoljnoj meri tokom školovanja, barem do prvih razreda srednjeg obrazovanja.

Olivera Bojić

Olivera se novinarstvom bavi više od sedamnaest godina. Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Počela je da se bavi ekonomskim novinarstvom 2007. godine u medijskoj kući Ekonom:east Media Group. Dugogodišnji je saradnik više mesečnika specijalizovanih za finansije, bankarstvo, osiguranje i privredu. Više godina radila je u Business Info Group, na sajtu Nova ekonomija.

Pored ekonomije, fokusirana je, takođe, na obrazovanje i sektor korporativne društvene odgovornosti.